Kako kucati brže: promene koje zaista podižu tvoj WPM

Šta brzi daktilografi rade drugačije

Istraživači sa Univerziteta Aalto i Univerziteta u Kembridžu su 2018. zabeležili 136 miliona pritisaka tastera od 168.960 dobrovoljaca (Dhakal i saradnici). Uporedili su najbržu desetinu, iznad otprilike 78 WPM, sa najsporijom desetinom, ispod otprilike 26 WPM. Razlike su spisak zadataka za ovaj tekst.

Prvi red je cela igra u jednom broju. Reč od pet pritisaka pri 120 ms po tasteru znači 500 pritisaka u minutu, odnosno 100 WPM. Pri 480 ms to je 125 pritisaka u minutu, odnosno 25 WPM. Svaka tehnika u nastavku je način da se od tog razmaka odseku milisekunde.

Istraživanje je otkrilo i nešto što bi trebalo da umiri svakoga ko nikada nije pohađao kurs kucanja. Dobrovoljci koji su pohađali kurs bili su u proseku brži za samo oko 5 WPM, a autori su utvrdili da se obučeni i neobučeni daktilografi ponašaju vrlo slično. Važnije je šta radiš prstima nego kako si naučio.

1. Popravi tačnost pre nego što juriš brzinu

Najbrži način da podigneš neto WPM obično je da usporiš. Svaka greška košta jedno brisanje, ponovno kucanje i pauzu da vidiš šta je pošlo naopako, što je nekoliko razmaka između pritisaka za jedan karakter. Najbrži daktilografi u istraživanju iz 2018. pravili su i najmanje grešaka. Za njih brzina i tačnost nisu bile kompromis; išle su zajedno.

U praksi: kucaj brzinom pri kojoj ti se tačnost nedelju dana drži na 97% ili više, pa onda ubrzaj. Ako si sada na 92%, najbrži put do višeg neto rezultata je niži bruto rezultat. Računica zašto 90% toliko košta je u tekstu šta tačnost kucanja zaista meri, a vežbe za popravljanje u tekstu kako poboljšati tačnost kucanja.

2. Svaki taster pritiskaj istim prstom, svaki put

Istraživanje sa Univerziteta Aalto iz 2016. (Feit, Weir i Oulasvirta) snimilo je 30 svakodnevnih daktilografa tehnikom praćenja pokreta. Oni koji kucaju slepo imali su u proseku 57,8 WPM, a oni koji ne kucaju slepo 58,9, što nije značajna razlika. Brzinu je predviđala doslednost: brži daktilografi su pouzdanije pritiskali svaki taster istim prstom. Sporiji su menjali prste na istom tasteru od jednog pritiska do drugog.

To je dobra vest ako kucaš sa šest prstiju i ne želiš da počinješ od početka. Brzina dolazi od toga da svaki taster ima jednog vlasnika. Standardni raspored za deset prstiju je najlakši način da svaki taster dobije vlasnika, a raspored prstiju za slepo kucanje ga prikazuje taster po taster.

Uobičajeni problematični tasteri su oni na granici između prstiju: C, do koga se lako stigne kažiprstom umesto srednjim prstom; B, koji luta između ruku; i tasteri skroz desno poput P i zagrada, koje domali prst često otima malom prstu. Tvoj ekran sa rezultatima posle svakog testa navodi najčešće promašene tastere. Ako se jedan taster stalno tamo pojavljuje, proveri kojim prstom ga pritiskaš. Po našem iskustvu, ponovno uvežbavanje jednog tastera znači otprilike nedelju dana nespretnosti, a posle se isplati.

3. Drži pogled na tekstu i čitaj jednu reč unapred

Isto istraživanje iz 2016. pokazalo je da ljudi koji ne kucaju slepo provode mnogo više vremena gledajući u tastaturu. To ih u laboratoriji nije usporilo, ali znači da je svaki pogled nadole trenutak u kome ne čitaš šta sledi, a ponovno pronalaženje mesta u tekstu košta vreme na dugom ili nepoznatom tekstu.

Čitanje unapred je druga polovina. Timothy Salthouse je u eksperimentima sa prepisivanjem iz 1985. ograničavao koliko karaktera ispred onog koji kucaju daktilografi mogu da vide. Brzina se održavala dok pregled nije pao ispod otprilike četiri karaktera, a raspon oko-ruka daktilografa, koliko im čitanje odmiče ispred prstiju, iznosio je u proseku oko četiri karaktera. Brži daktilografi su imali duže raspone, oko 1,2 karaktera više na svakih 20 neto WPM.

U praksi to znači da ti pogled treba da bude na sledećoj reči dok prsti završavaju tekuću. Ako primetiš da pročitaš reč, otkucaš je, pa tražiš sledeću, plaćaš pauzu na svakom razmaku. Odlomci citata su za ovo bolji od nasumičnih spiskova reči, jer ti prave rečenice omogućavaju da predvidiš šta dolazi; probaj test kucanja citata.

4. Nauči preklapanje tastera i koristi smenu ruku

Preklapanje (rollover) znači da pritisneš sledeći taster pre nego što si pustio prethodni. U podacima iz 2018. to je bio jedan od najjačih pojedinačnih prediktora brzine (korelacija od 0,73 sa WPM). Prosečan dobrovoljac je to radio na 25% pritisaka; većina najbržih daktilografa na 40 do 70%, preklapajući tastere u proseku za oko 30 ms, a do 100 ms.

Najlakše je početi tamo gde se dve ruke smenjuju. Dok leva ruka pritiska T, desna već može da krene ka H. Kod brzih daktilografa parovi sa smenom ruku bili su 5 do 20 ms brži od parova otkucanih jednom rukom. Kod najsporijih je bilo obrnuto, što ukazuje da su i dalje pomerali jedan po jedan prst, bez obzira na kojoj je ruci.

Istraživanje iz 2016. videlo je isto iz drugog ugla: kretanje ka sledećem tasteru tokom prethodnog pritiska bilo je povezano sa većom brzinom.

Jednostavna vežba: kucaj engleske reči kod kojih se ruke smenjuju na svakom slovu, kao što su „when”, „with”, „such”, „them” i „they”, i pusti da druga ruka krene dok prva pritiska. Ne forsiraj preklapanje; ono se samo pojavi kada pokret postane poznat. Najvažnije su česte kratke reči, jer ih kucaš hiljade puta dnevno.

5. Vežbaj spore parove slova umesto ponavljanja testova

Test meri; ne trenira. Deset testova od jednog minuta zaredom uglavnom uvežbava parove slova u kojima si već dobar.

Tvoje slabe tačke su konkretne. To je nekoliko parova slova i reči na kojima ti tempo pada, često na istom prstu ili istoj ruci. Ekran sa rezultatima posle svakog testa prikazuje najčešće promašene tastere i pregled po rečima, a vežba pravi sesiju od 50 reči usmerenu na tastere i reči koje promašuješ, pomešanu sa čestim rečima da se i dalje čita kao tekst. Deset do petnaest minuta toga dnevno daje više od sata testova.

Kako da rasporediš te sesije tokom dva meseca i šta da očekuješ svake dve nedelje, piše u planu vežbe od 40 do 80 WPM navedenom na početku. Ovde to nećemo ponavljati.

6. Drži ruke mirnim

Brzi daktilografi u istraživanju sa praćenjem pokreta držali su ruke uglavnom mirno i pomerali prste, dok su sporiji više pomerali cele šake. Svaki pokret šake je malo premeštanje koje onda moraš da ispraviš pre sledećeg tastera.

Odmaraj prste na osnovnom redu između reči, drži zglobove ravno umesto da ih osloniš i pusti prste da posegnu. Ako ti ruke klize po tastaturi tokom testa, to vredi popraviti pre bilo koje vežbe brzine.

Šta ne čini veliku razliku

Nova tastatura. Prekidači i kapice mogu da učine duge sesije udobnijim, ali dokazi za dobitke u čistoj brzini su slabi; naš tekst o tastaturama ih prolazi. Za preklapanje ti ipak treba tastatura koja registruje tastere pritisnute istovremeno; ako tvoja gubi slova kada kucaš brzo, prvo to proveri.

Promena rasporeda. Prelazak na Colemak ili Dvorak obično te nedeljama vraća na brzinu početnika, a dugoročni dobitak u brzini je mali i sporan. Može da se isplati zbog udobnosti.

Sam kurs. U podacima iz 2018. oni koji su ga pohađali bili su u proseku brži za oko 5 WPM. Korisno, ali ne presudno. Ostalo odlučuje ono što vežbaš posle.

Koliko brzo ćeš napredovati?

Napredak je u početku brz, a kasnije se usporava, i računica pritisaka tastera pokazuje zašto. Prelazak sa 40 na 50 WPM znači smanjenje prosečnog razmaka sa 300 ms na 240 ms, uglavnom manjim oklevanjem. Prelazak sa 80 na 90 znači smanjenje sa 150 ms na 133 ms, a tih 17 ms mora da dođe od preklapanja tastera, za šta treba više vežbe. Daktilograf na 40 često može da doda 10 WPM za mesec ili dva svakodnevnog vežbanja; na 80, nekoliko WPM mesečno je dobar mesec.

Ako kucaš uglavnom na telefonu, pravila su drugačija: palčevi, automatsko ispravljanje i predlozi reči važniji su od rasporeda prstiju. Pogledaj kako kucati brže na telefonu.

Česta pitanja

Kako da kucam brže bez gledanja u tastaturu?

Dodeli svakom tasteru jedan prst, pa vežbaj kratke sesije sa tastaturom van vidokruga, čak i ako to u početku znači usporavanje na 20 WPM. Tačnost se vrati pre brzine. Tekst o rasporedu prstiju ima kompletnu mapu tastera.

Da li može da se kuca brže od 100 WPM?

Može, mada to malo ko postiže: po našoj proceni iz istraživanja iz 2018, 100 WPM je otprilike gornjih 1% zagriženih onlajn daktilografa. Za to su više potrebni veliko preklapanje tastera i vrlo dosledan raspored prstiju nego sama brzina prstiju.

Da li te kucanje sa manje prstiju usporava?

Ne nužno. U istraživanju iz 2016. ljudi koji ne kucaju slepo koristili su u proseku 6,2 prsta i kucali su jednako brzo kao oni koji kucaju slepo. Doslednost po tasteru bila je važnija od broja prstiju, iako je u većem skupu podataka iz 2018. više prstiju išlo uz veću brzinu.

Da li prvo vežbati brzinu ili tačnost?

Tačnost. Drži 97% nedelju dana udobnim tempom, a onda ubrzavaj, držeći tačnost iznad otprilike 95%.