Test kucanja od 1 minuta

Kako se računa tvoj rezultat za jedan minut

Tvoj glavni broj je neto WPM. Uzimamo karaktere iz svih reči otkucanih potpuno tačno, dodajemo razmak posle svake, delimo sa pet i delimo brojem proteklih minuta. Na ovoj stranici poslednji korak je deljenje sa jedan, pa je neto WPM jednostavno broj tačnih karaktera podeljen sa pet.

Bruto WPM stoji pored njega i broji svaki otkucani karakter, tačan ili pogrešan. Razlika između ta dva broja je cena tvojih grešaka.

Primer to čini konkretnim. Recimo da za minut otkucaš 320 karaktera, a u tri reči ostane neispravljena greška. Reči sa naše srpske liste u proseku imaju 4,93 karaktera, pa su te tri reči sa razmacima otprilike 18 karaktera. Bruto WPM je 320 ÷ 5 = 64. Neto WPM je (320 − 18) ÷ 5, oko 60. Svaka neispravljena reč te košta oko 1,2 WPM, i zato rezultat za jedan minut tako oštro reaguje na greške.

Tačnost se meri posebno: tačni pritisci karaktera podeljeni svim pritiscima karaktera. Backspace se ne broji kao pritisak, ali pogrešan taster koji kasnije ispraviš i dalje se broji kao jedna greška. Sve formule, sa još primera, nalaze se na stranici o metrikama.

Koliko reči je 60 sekundi kucanja?

WPM koristi standardnu reč od pet karaktera, uključujući razmake, pa je pretvaranje u karaktere tačno: pomnoži svoj WPM sa pet. Sa pravim rečima je drugačije. Pošto je prosečna reč na našoj listi od 1.000 srpskih reči dugačka 4,93 karaktera, svaka prava reč sa razmakom traži oko 5,93 pritiska tastera, pa ćeš završiti manje pravih reči nego što pokazuje tvoj WPM.

Ekran sa rezultatima prikazuje oba broja: standardni WPM na vrhu, a broj otkucanih pravih reči u pregledu reči ispod njega.

Koja je brzina kucanja za 1 minut dobra?

Najveća javna studija za koju znamo je analiza Univerziteta Alto i Univerziteta u Kembridžu iz 2018. godine: 136 miliona pritisaka tastera od oko 168.000 dobrovoljaca. Prosek je bio 52 WPM, a većina učesnika je bila između 30 i 60 WPM. Neto rezultat iznad 60 za jedan minut je, dakle, brži od većine ljudi koji rade onlajn testove, a rezultat u četrdesetim je uobičajen.

Važe dve ograde. Ta studija je merila sopstveni zadatak prepisivanja rečenica, pa naši i njihovi brojevi nisu na potpuno istoj skali. Osim toga, vrlo kratki testovi obično pokazuju malo više od dugih, jer se za minut niko ne umori, a jedan jak nalet nosi prosek. Rezultat za jedan minut posmatraj kao svoju najbolju brzinu na kratkoj stazi i proveri ga testom od 5 minuta ako ti treba broj koji se održava.

Zašto je jedan minut uobičajeno merilo

Šezdeset sekundi je dovoljno dugo da uključi nekoliko nezgodnih reči i bar jednu ispravku, što ublažava srećne početke koje dobiješ na sprintu od 30 sekundi. Dovoljno je kratko da ga ponoviš pet puta tokom pauze za kafu. Zbog te ravnoteže ga koriste mnogi sajtovi za kucanje, testovi pri zapošljavanju i usputna poređenja, i zato ljudi najčešće traže baš „test kucanja 1 minut“.

To je i dužina na kojoj se grafikon po sekundama najlakše čita. Šezdeset tačaka je dovoljno da vidiš da li počinješ brzo pa slabiš, zastaješ na velikim slovima ili oklevaš pred dugim rečima, a da linija ne postane šum.

Kako da izvučeš najviše iz jednog minuta

• Uradi tri pokušaja i zadrži medijanu, ne najbolji rezultat. Medijana je bliža brzini koju bi neko izmerio kad bi te testirao bez najave.
• Pogledaj najčešće promašene tastere ispod rezultata. Obično ukazuju na dva ili tri tastera koji te sapliću svaki put.
• Drži pogled na sledećoj reči, ne na onoj koju završavaš. Tekst se prikazuje u tri reda i pomera se za red nagore dok kucaš, pa uvek možeš da čitaš unapred.
• Ako su ti neto i bruto brojevi razmaknuti više od nekoliko WPM, malo uspori. Na testu od jednog minuta tačnost se isplati brže od brzine.

Kad utvrdiš svoju polaznu brzinu i želiš ustaljenu rutinu, odeljak za vežbu uvežbava tastere koje ističe ekran sa rezultatima, a naš plan vežbanja od 40 do 80 WPM navodi šta da radiš iz nedelje u nedelju.