Da bi povećao brzinu kucanja, vežbaj 10 do 15 minuta svakog dana, podigni tačnost na 97% pre nego što kreneš da juriš brzinu i najveći deo svake sesije provedi vežbajući tastere i reči koji te usporavaju. Ponavljanje istog testa od jednog minuta u nadi da će broj porasti je način na koji ljudi ostaju na 40 WPM godinu dana. Ovaj plan vežbe kucanja traje osam nedelja i svake dve nedelje se bavi jednom stvari.
Plan pretpostavlja da već kucaš slepo, oko 40 WPM, sa tačnošću nešto iznad 90%. Ako još gledaš u tastaturu, prvo nauči slova, počevši od osnovnog reda i dodajući dva ili tri odjednom. Da bi proverio, prebaci kuhinjsku krpu preko ruku i uradi test od jednog minuta; ako tačnost padne za više od nekoliko poena, prvo provedi nedelju dana na položaju prstiju.
Počni bilo kog ponedeljka i od njega broj nedelje.
Zašto je tačnost na prvom mestu
Najbrži način da podigneš neto WPM obično je da kucaš sporije.
To proizlazi iz načina na koji se broj računa. Neto WPM broji samo reči otkucane potpuno tačno, kako objašnjava naša metodologija bodovanja. Pri tačnosti pritisaka od 90%, reč od šest pritisaka izađe čista u oko 53% slučajeva ako greške padaju nasumično (0,9 na šesti stepen), a svaka ispravka košta jedno brisanje, ponovno kucanje i pauzu. Pri 97% ista reč je čista u 83% slučajeva.
Istraživanja se slažu. Dhakal i saradnici su 2018. analizirali 136 miliona pritisaka tastera od 168.960 dobrovoljaca. Broj pritisaka po karakteru, koji raste sa svakim brisanjem i ponovnim kucanjem, bio je u korelaciji sa brzinom od r = -0,4, jačoj nego neispravljene greške (-0,21). Uzaludni pritisci te usporavaju više od grešaka koje ostaviš.
Zato su prve dve nedelje posvećene tome da tačnost podigneš na 97% i zadržiš je tamo, dok se brzina sama vraća.
Koliko dugo dnevno vežbati kucanje?
Deset do petnaest minuta, svakog dana, i onih kad ti se ne da. Sesija od četiri minuta bolja je od preskočene.
Sesija ima tri dela, a njihov odnos se menja tokom osam nedelja:
- Zagrevanje: jedan test reči od 30 sekundi ugodnim tempom, tačnost iznad brzine. Dva minuta.
- Vežba: jedna vežba, ili zadatak iz teme tih dveju nedelja opisan niže. Pet do osam minuta.
- Merenje: jedan test od 1 minuta, ili kasnije u planu test citata. Zapiši rezultat. Tri minuta.
Ne radi deset mernih testova zaredom. Jedan test je bučan uzorak, a jurenje za njim je način na koji ljudi ostaju na istoj brzini godinu dana. Nedelju procenjuj po trendu.
Nedelje 1 i 2: tačnost do 97%
Postavi tempo koji možeš da držiš sa 97% ili više. Za većinu daktilografa od 40 WPM to je oko 32 do 35 WPM, i da, deluje sporo. Ostani tu. Broj koji je bitan u ove dve nedelje je tačnost.
Ne prati prikaz brzine uživo dok kucaš. On ti vuče pažnju ka broju a dalje od teksta, i ubrzaćeš a da to ne nameravaš.
Šta pođe naopako: ljudi dostignu 97% drugog dana i ubrzaju trećeg. Daj tome pune dve nedelje. Navika da ne pritisneš taster dok nisi siguran učvršćuje se duže nego što prvi čist test nagoveštava.
Šta ti ekran sa rezultatima sada govori: pregled po rečima boji svaku reč prema brzini njenog naleta. Reči na kojima si usporio sadrže slova do kojih nespretno posežeš. Zapiši ih; treća nedelja je posvećena njima.
Nedelje 3 i 4: slabi tasteri i parovi slova
Ovo je deo koji većina saveta o vežbanju preskače, a tu je brzina.
U istom skupu podataka iz 2018. interval između tastera kod bigrama otkucanih naizmeničnim rukama (jedna ruka pa druga, kao u engleskom „th” ili „en”) predviđao je ukupnu brzinu sa r = -0,72, dok su ponavljanja slova predviđala samo sa -0,32. Brzi daktilografi preklapaju tastere, pritiskajući sledeći pre nego što puste prethodni. Prosečan dobrovoljac je to radio na 25% pritisaka; većina brzih daktilografa na 40 do 70%.
Tvoj ekran sa rezultatima posle svakog testa prikazuje najčešće promašene tastere i pregled po rečima. Stranica za vežbu to pretvara u vežbu: 50 pravih reči sa naglaskom na tasterima koje promašuješ i rečima na kojima zapinješ, pomešanih sa čestim rečima, tako da se i dalje čita kao običan tekst. Kao gost koristi testove na tvom uređaju; kad si prijavljen, koristi istoriju tvog naloga. Koristimo prave reči jer spori parovi koje treba da popraviš, kao „ou” u engleskom „would”, žive unutar njih, a česte reči oko njih čuvaju ritam običnog kucanja, pa se napredak iz vežbe prenosi na testove.
Radi tu vežbu kao srednji deo sesije svakog dana ove dve nedelje. Drži tačnost na 97%. Pusti brzinu da polako raste ako hoće; ne teraj je.
Jedna iskrena napomena: vežba cilja ono što tvoji rezultati pokazuju kao slabo, a za to su potrebni podaci. Ako tek počinješ, prve vežbe biće bliske čestim rečima. Posle nekoliko dana testova više neće.
Nedelje 5 i 6: teraj brzinu, pa dodaj interpunkciju
Sada teraj. Na dnevnom testu od 60 sekundi ciljaj 5 WPM iznad svog trenutnog proseka i prihvati da tačnost nekoliko dana padne na 95%. Ako padne ispod 93%, popusti za jednu sesiju. Mnogi ljudi u ove dve nedelje vide najveći skok, jer se rad na tačnosti i rad na vežbama isplate u isto vreme.
U šestoj nedelji prebaci merni test na test sa interpunkcijom dva dana od tri. Sad je vreme da dodaš interpunkciju, ne ranije. Zarezi, apostrofi i velika slova uvode tastere Shift i desni mali prst, a ako ih dodaš pre nego što ti česti parovi slova budu sigurni, samo dodaješ drugi izvor grešaka. Očekuj da ti broj osetno padne kad pređeš i da se većim delom oporavi u toku te dve nedelje.
Šta pođe naopako: umor. Ako tačnost pada u toku jedne sesije, a ne tokom nedelje, prekini ranije.
Nedelje 7 i 8: citati i duži testovi
Prebaci merni test na citate, a dva puta nedeljno uradi test od 2 minuta umesto testa od 60 sekundi.
Citati imaju vlastita imena, brojeve i rečenice koje ne prate raspodelu čestih reči, a upravo tako izgleda stvarno kucanje. Test od dva minuta pokazuje da li možeš da održiš tempo, a razlika skriva više nego što se čini. Recimo da na testovima od 60 sekundi imaš prosek od 60 WPM, a na dva minuta postigneš 51, 15% manje. To su 102 reči; ako je prvi minut išao tvojih uobičajenih 60, drugi je išao 42. Ako ti je broj na 2 minuta više od 15% ispod broja na 60 sekundi, kucaš sprinterskim tempom, a lek je više testova od dva minuta.
Do kraja osme nedelje, daktilograf koji je krenuo od 40 i radio sesije obično izmeri negde između 60 i nešto iznad 70 na testu reči od 60 sekundi, sa 96% ili više. Osamdeset za osam nedelja je moguće, ali nije uobičajeno.
Kako da čitaš ekran sa rezultatima
Nekoliko brojeva koje ljudi zanemaruju korisnije je od glavnog broja.
Grafikon po sekundama. Ravna linija sa malo grešaka je ono što želiš. Linija koja počne visoko pa opada znači problem sa tempom. Praznine su pauze, a u testu reči pauza duža od 5 sekundi označava rezultat kao „pauziran” i drži ga van rang-lista, mada i dalje vidiš svaki broj.
Nalet. Brzina svake reči posebno, od prvog pritiska do razmaka. Spore reči se grupišu oko nekoliko slova, i ta grupa je tvoja vežba.
Ujednačenost. Raspon tvoje bruto brzine iz sekunde u sekundu, sveden na ocenu od 0 do 100. Ispod 70 uz dobru tačnost obično znači oklevanje, a ne greške prstiju, a lek je bolje poznavanje reči, koje ti daju testovi citata. Preko 85 pri brzini koja ti je teška znači da si spreman da teraš.
Ispravljene greške na 100 karaktera. Cena tvojih grešaka. U studiji iz 2018. Backspace i Delete su u proseku činili 6,3% pritisaka. Ako si znatno iznad toga pri tačnosti od 95%, možda ispravljaš duplo: brišeš više nego što treba i to ponovo kucaš.
Zašto ti brzina kucanja prestaje da raste
Svako negde zastane, često u rasponu od 55 do 65. Tri uzroka pokrivaju većinu slučajeva koje smo videli u snimcima.
Prvi je da si prestao da vežbaš i samo meriš. Vrati se na nedelje 3 i 4 na nedelju dana.
Drugi je raspodela prstiju koja je radila na 40, a na 60 ne radi. Klasičan primer je posezanje za „c” kažiprstom ili za „p” domalim prstom. Tvoji najčešće promašeni tasteri pokazivaće isti taster iz testa u test. Ponovo uvežbaj taj jedan taster; to košta nedelju dana i brzo se isplati.
Treći je gledanje dole zbog brojeva i simbola. Test brojeva će ti to pokazati za minut.
Ako ništa od toga ne odgovara, zastoj je verovatno stvaran i sledećih 10 WPM trajaće mesecima, a ne nedeljama. To je normalno iznad 70, a računica pokazuje zašto. Reč ima pet karaktera, pa je 40 WPM 300 ms po pritisku, a 50 WPM 240 ms: ušteda od 60 ms, uglavnom od manjeg oklevanja. Od 70 do 80 je od 171 ms do 150 ms, a tih 21 ms mora doći od preklapanja tastera, za šta je potrebno mesecima vežbati. Dva WPM za mesec dana je na tom nivou dobar mesec.
Kako da nastaviš
Svakodnevna vežba deluje zato što je svakodnevna, a zaustavlja je obično jedan propušten dan koji se pretvori u propuštenu nedelju. Dnevni izazov vodi niz dana zaredom za prijavljene daktilografe, i jedno završeno kucanje se računa, koliko god sporo bilo. Napisali smo poseban tekst o dnevnim nizovima bez pregorevanja. Sesija od četiri minuta čuva naviku, a broj prati naviku.
Često postavljana pitanja
Kako da brzo povećam brzinu kucanja?
Prvo sredi tačnost, a zatim 10 do 15 minuta dnevno vežbaj svoje najsporije tastere i reči. Ako si zastao, najbrži pojedinačni dobitak obično donosi ponovno uvežbavanje jednog tastera koji kucaš pogrešnim prstom.
Da li je 40 WPM dobra brzina kucanja?
Malo je ispod proseka od 51,56 WPM među 168.960 dobrovoljaca u studiji Alta i Kembridža iz 2018, i razumna polazna tačka za ovaj plan. Naš tekst o prosečnoj brzini kucanja ima poređenja.
Da li da vežbam sa tajmerom ili sa brojem reči?
Koristi testove od 60 sekundi za merenje, a testove reči ili citata za vežbu. Dodaj testove od 2 minuta kad ti broj na 60 sekundi postane stabilan, jer oni pokazuju tempo koji možeš da održiš.