Colemak, Dvorak ili QWERTY: šta kažu dokazi

Šta rasporedi menjaju na papiru

QWERTY potiče iz 1870-ih i oblikovale su ga pisaće mašine tog vremena, a ne analiza šaka. Dvorak (patentiran 1936) i Colemak (objavljen 2006) osmišljeni su na osnovu učestalosti slova: česta slova pod prste u mirovanju, što manje posla za male prste i izbegavanje nezgodnih nizova.

Glavna mera je korišćenje osnovnog reda. Analiza samog projekta Colemak kaže da Colemak koristi osnovni red 14% više od Dvoraka i 122% više od QWERTY-ja; drugim rečima, QWERTY drži na osnovnom redu znatno manje od polovine kucanja koje tamo drži Colemak. Prema istoj analizi, prsti na Dvoraku prelaze 10% duži put nego na Colemaku, a na QWERTY-ju 102% duži, pa obe alternative otprilike prepolovljuju put prstiju na QWERTY-ju. To su brojevi autora rasporeda na korpusu autora rasporeda, a drugi analizatori prstima daju drugačije težine, ali smer niko ne osporava.

Tu su zatim bigrami istog prsta, kod kojih jedan prst mora da pritisne dva tastera zaredom. QWERTY ih ima mnogo („ed”, „un”, „ce”), a spori su jer prst mora da se podigne i pomeri pre drugog pritiska. Analiza Colemaka računa da je kucanje istim prstom 60% češće na Dvoraku i 340% češće na QWERTY-ju nego na Colemaku. Dvorak prihvata više takvih parova u zamenu za strogo smenjivanje ruku: samoglasnici na levom osnovnom redu, česti suglasnici na desnom.

Najveći skup podataka o kucanju za koji znamo odnosi se samo na QWERTY, ali je ipak bitan za ovu raspravu. Analiza 136 miliona pritisaka tastera koju su 2018. objavili Dhakal i saradnici pokazala je da je vreme između slova u parovima otkucanim naizmeničnim rukama u korelaciji sa ukupnom brzinom od r = -0,72, dok su ponavljanja slova bila u korelaciji od samo -0,32. Dvorak maksimalno povećava smenjivanje ruku. Colemak daje prednost „kotrljanjima” iste ruke po susednim prstima, kao „st” ili „ne”, po teoriji da je kotrljanje još brže. Oba tabora mogu da citiraju tu studiju, i nijedan njome ne može da reši raspravu.

Da li je Dvorak brži od QWERTY-ja?

Tu su podaci oskudni, i radije ćemo to reći nego se praviti da nisu.

Ne postoji velika, kontrolisana studija koja poredi iskusne daktilografe na Dvoraku ili Colemaku sa iskusnim daktilografima na QWERTY-ju. Eksperiment mornarice iz 1944. koji navode Dvorakove pristalice sproveo je sam August Dvorak. Studiju Uprave za opšte usluge (GSA) koju navode branioci QWERTY-ja vodio je Earle Strong 1956, sa desetak daktilografa po grupi, a Strong je bio javno poznat kao protivnik novih rasporeda tastature. Ekonomisti Stan Liebowitz i Stephen Margolis su devedesetih pregledali istoriju i zaključili da bolje dokumentovani eksperimenti ukazuju na malu ili nikakvu prednost Dvoraka. Sve posle toga su lični izveštaji i rang-liste, i jedno i drugo sa samoizabranim učesnicima: ljudi koji objavljuju brzine na Colemaku su ljudi koji su ostali na Colemaku.

Jedini broj iz Strongove studije koji vredi zapamtiti je cena. Prema Liebowitzu i Margolisu, njegovih deset preobučenih daktilografa trebalo je „well over 25 days of four-hour-a-day training” (znatno više od 25 dana obuke po četiri sata dnevno) da sustignu svoje stare brzine na QWERTY-ju, što je više od 100 sati, a posle toga su uz dalju obuku na Dvoraku napredovali sporije nego uporedna grupa uz dalju obuku na QWERTY-ju. Studija je mala i njen autor nije bio neutralan, ali vreme potrebno da se sustigne stara brzina je deo koji oni koji menjaju raspored i danas prepoznaju.

Lični izveštaji onih koji su prešli dosledno opisuju isti obrazac: iskusni daktilografi vraćaju staru brzinu za nekoliko nedelja do nekoliko meseci, stignu blizu nje i kažu da im kucanje deluje glađe.

Još nemamo dovoljno sopstvenih korisnika koji su promenili raspored da bismo tome nešto dodali, i nećemo objaviti poređenje na osnovu nekoliko desetina rezultata. Svaki raspored ovde beleži istu statistiku po tasterima i parovima slova, pa kad brojeva bude, pokazaće gde odlazi vreme, a ne samo glavni broj.

Dakle: udobnost, verovatno; brzina, zapravo ne. Ako ti je „deluje glađe” vredno mesec dana, to je razumna razmena.

Isplati li se Colemak? Kriva učenja

Prelazak košta više nego što ljudi očekuju.

Uobičajen obrazac u dnevnicima prelaska je nagli pad u prvoj nedelji, brz napredak u narednih nekoliko i dug rep u kojem poslednjih 10 WPM traje duže od prvih 50. I sam projekat Colemak kaže da se vreme učenja razlikuje od osobe do osobe. Colemak se obično opisuje kao lakši prelazak za korisnike QWERTY-ja jer se pomera samo 17 tastera, Z, X, C i V ostaju na mestu, kao i većina tastera za interpunkciju, osim tačke i zareza, koja prelazi tamo gde je na QWERTY-ju P. Dvorak pomera skoro sve, uključujući interpunkciju: apostrof, zarez i tačka zauzimaju QWERTY-jeve Q, W i E, a zagrade idu gore u red sa brojevima.

Skriveni trošak su sve ostale tastature: tvoj laptop, kolegin računar, zajednički terminal na poslu. Neki ljudi drže oba rasporeda u prstima; mnogima QWERTY neko vreme oslabi. Ako kucaš na računarima koje ne kontrolišeš, to je važnije od bilo kog procenta osnovnog reda.

Skrivena korist, i ona kojoj bismo mi dali težinu, jeste da te ponovno učenje tera na pravilan raspored prstiju. Mnogo korisnika QWERTY-ja na 50 WPM ima navike (kažiprst na „c”, domali prst na „p”) koje ih ograničavaju. Novi raspored znači da svaki taster učiš iznova, pravim prstom, pa su neki izveštaji tipa „Colemak me je ubrzao” zapravo „pravilno učenje me je ubrzalo”. To možeš dobiti i na QWERTY-ju, jeftinije: naše vežbe ciljaju tastere koje, prema tvojim rezultatima, promašuješ.

Varijante

Colemak-DH pomera D i H iz srednjih kolona, gde se kažiprsti istežu ka unutra, u donji red, gde se do njih stiže savijanjem prsta. Razvila ga je zajednica oko Colemaka, postoji u ANSI i ISO verziji i postao je popularno polazište za nove učenike. Imamo obe verzije, jer dodatni taster na ISO tastaturama menja gde završavaju pomereni tasteri.

Workman (2010) sledi pristup Colemaka i dodaje kaznu za bočna istezanja kažiprsta. Prema sopstvenim podacima, na dve srednje kolone stavlja 6% pritisaka, naspram 12% kod Colemaka. U odnosu na QWERTY menja 21 karakter, a jedan od njih je tačka i zarez: sa osnovnog reda prelazi tamo gde je na QWERTY-ju P. Imamo Workman; malo ko ga koristi.

BÉPO je francuski raspored u Dvorakovom duhu, napravljen prema učestalosti slova u francuskom i uvršten u standard za tastature AFNOR iz 2019. AZERTY i QWERTZ nisu alternativni rasporedi u tom smislu; to su regionalni rođaci QWERTY-ja, a njihova emulacija se uglavnom svodi na to da slova sa akcentima i interpunkcija budu tamo gde ih francuski ili nemački daktilograf očekuje.

Kako ovde radi emulacija rasporeda

Pregledač prijavljuje fizički taster koji si pritisnuo kao kod tastera (na primer KeyJ), bez obzira na to šta tvoj operativni sistem misli da taj taster znači. Emulacija preslikava taj kod na karakter koji izabrani raspored stavlja na to mesto, pa možeš da vežbaš Colemak na QWERTY tastaturi bez promena u operativnom sistemu i bez nalepnica. Rezultat beleži koji je raspored emuliran, kartica za deljenje to prikazuje, a mapa tastera ispod testa se iscrtava u tom rasporedu, pa možeš da pogledaš nju umesto kapica tastera.

Zato se i lični rekordi i filteri istorije vode posebno za svaki raspored. Dan na Dvoraku i dan na QWERTY-ju su različiti podaci, a model slabih tastera koji bi ih mešao vežbao bi parove koji su spori samo na rasporedu koji ne koristiš.

Jedno ograničenje treba otvoreno reći: zapis pritisaka ne može da razlikuje emulirano kucanje na Colemaku od QWERTY kucanja nekoga čiji je operativni sistem već podešen na Colemak. Oba stižu kao isti niz kodova tastera. Rang-liste još ne razdvajaju rasporede, pa oznaku rasporeda na podeljenom rezultatu shvati kao nešto što je korisnik sam prijavio.

Još dva ograničenja. Ne postoji emulacija za hindi i druge indijske rasporede, pa za testove kucanja na hindiju podešavaš Inscript ili Unicode Remington GAIL u operativnom sistemu, a mi čitamo ono što on proizvede. Kruti Dev, koji pominju neka obaveštenja o ispitima, je stari ne-Unicode font koji se kuca preslikavanjem u stilu Remingtona; ono što daje nije Unicode devanagari, pa se neće poklopiti sa našim tekstom testa. Uz to, emulacija preslikava samo pojedinačne tastere, pa za karakter do kojeg tvoj raspored stiže kombinacijom sa mrtvim tasterom raspored treba podesiti u operativnom sistemu.

Koji je najbolji raspored tastature za kucanje?

Ako te na QWERTY-ju bole zglobovi ili prsti: probaj Colemak-DH mesec dana uz emulaciju, na Colemak-DH testu, pre nego što bilo šta promeniš u operativnom sistemu. Kraći put prstiju je stvaran, i za nekoliko nedelja ćeš znati da li ga tvoje ruke više vole.

Ako želiš da budeš brži: ostani na QWERTY-ju i provedi mesec dana na planu vežbe. Sredi raspored prstiju i vežbaj spore parove. Dobitak je veći i prenosi se na svaku tastaturu koju dodirneš.

Ako si programer: rasporedi pomeraju i simbole, a Dvorak premešta zagrade i veliki deo interpunkcije koju najviše koristiš. Tekst slepo kucanje za programere se time bavi; za kod je položaj simbola važniji od položaja slova.

Ako učiš od nule: to je pravi izbor, jer nemaš šta da učiš iznova. Colemak-DH je onaj koji bismo izabrali za nekoga ko danas počinje da kuca na engleskom. Rekli bismo i, sa izvesnim žaljenjem, da je QWERTY na svakoj pozajmljenoj tastaturi do kraja života jači argument nego što zvuči.

Ono što bismo te zamolili da ne radiš je da promeniš raspored zato što je snimak ekrana sa neke rang-liste pokazao korisnika Colemaka na 180 WPM. Taj daktilograf bi vrlo verovatno bio brz i na QWERTY-ju.

Često postavljana pitanja

Mogu li da probam Colemak ili Dvorak bez menjanja podešavanja tastature?

Da. Testovi Colemak i Dvorak preslikavaju tvoje tastere u pregledaču, pa se u operativnom sistemu ništa ne menja.

Koliko traje prelazak sa QWERTY-ja na Colemak?

Većina izveštaja opisuje nekoliko nedelja do upotrebljive brzine i jedan do nekoliko meseci do povratka na staru, uz velike razlike među ljudima.

Da li Colemak zadržava QWERTY prečice?

Uglavnom. Z, X, C i V ostaju na mestu, pa se poništavanje, isecanje, kopiranje i lepljenje ne pomeraju. Dvorak ih pomera.