Najbrži daktilografi na svetu: provereni rekordi i šta znače

Rekordi na prvi pogled

Prvo pročitaj kolonu „koliko dugo”. Većina rasprava o „najbržem daktilografu” zapravo su rasprave o tome koja dužina se računa.

Barbara Blackburn: čuvena tvrdnja i šta je provereno

Barbara Blackburn (1920–2008) je ime koje većina spiskova stavlja na prvo mesto. Njen članak na Vikipediji iznosi i tvrdnje i ograde, a važni su i jedno i drugo.

Raspored Dvorak naučila je 1938. Ginisova knjiga rekorda iz 1976. navodi da je imala „održane brzine od 170 w.p.m.” na pojednostavljenoj Dvorak tastaturi. Izdanje iz 1985. navodi da može da „održi 150 wpm tokom 50 minuta”, što je 37.500 pritisaka tastera uz pet po reči. Članak u listu Seattle Times iz 1985. preneo je njenu tvrdnju o 212 WPM „na kratko vreme”, bez navođenja koliko kratko.

Sada ograde. Ginis je prihvatio njene rekorde bez zvaničnog testa. Jedan zagovornik Dvoraka pisao je urednicima u njeno ime, a članak navodi da ona nikad nije imala nikakav kontakt sa ljudima iz Ginisa. Njen upis je izbačen sredinom 80-ih (članak navodi i izdanje iz 1986. i ono iz 1987.), uz Ginisovo objašnjenje da se rekordi na električnim i računarski upravljanim pisaćim mašinama „ne mogu porediti ni sa kakvom tačnošću”.

Zabeležen je jedan javni test, i prošao je loše. U januaru 1985. u kasnovečernjoj emisiji Dejvida Letermana takmičila se sa asistentkinjom produkcije te emisije Barbarom Gejns na IBM Selectric mašini. Njena stranica bila je puna grešaka. Snimak je kasnije pokazao da joj je desna ruka bila jedan taster desno od mesta gde je trebalo da bude, pa su „greške” bile njeno normalno kucanje pomereno za jedan taster. To ne dokazuje broj od 150 WPM, ali ga ni ne obara.

Dakle: daktilografkinja koja je očigledno bila veoma brza, čije glavne brojeve niko nikad nije nezavisno merio. Ako te zanima deo njene priče vezan za raspored tastature, naš tekst o QWERTY, Colemak i Dvorak rasporedima pokriva šta dokazi kažu o Dvoraku.

Stella Pajunas: 216 reči u minutu

Guinness World Records navodi Stellu Pajunas, kasnije gospođu Garnand, pod „najbrži daktilograf na električnoj pisaćoj mašini”. Otkucala je 216 reči za minut na IBM-ovoj mašini u Čikagu 1946, a Ginis kaže da se rekord meri u rečima u minutu umanjenim za greške.

Jedan minut, na pisaćoj mašini, sa oduzetim greškama: najbliže zvaničnom sprinterskom rekordu, i staro 80 godina.

Rekordi koje Ginis danas vodi

Ginis i dalje sertifikuje kratke, strogo definisane zadatke kucanja. Dva smo potvrdili:

• Najbrže kucanje abecede: Kunal Jatav iz Indije, 3,17 sekundi, 24. maja 2026. u Oraiju u Utar Pradešu, čime je oborio prethodnih 3,25. Pravila traže latinično pismo sa po jednim razmakom između slova.
• Najbrže kucanje brojeva od 1 do 50: Jhon Riel Grumal, 11,53 sekundi, 10. decembra 2023. u gradu Taguig na Filipinima, sa tačkom posle svakog broja.

Abeceda sa razmacima ima 51 karakter. Tih 51 za 3,17 sekundi je oko 965 karaktera u minutu, ili 193 WPM uz pet karaktera po reči. Rekord sa brojevima ima najmanje 141 karakter (91 cifru i 50 tačaka), što izlazi na oko 147 WPM. U oba slučaja reč je o napamet naučenim nizovima kucanim nekoliko sekundi, pa više govore o brzini prstiju nego o kucanju teksta koji nisi video.

A šta je sa stenotipom?

Sudski zapisničari pišu na stenotipu, pritiskajući nekoliko tastera odjednom da bi jednim potezom napravili cele slogove ili reči. Ginis navodi Marka Kislingburyja kao najbržeg sudskog zapisničara u realnom vremenu, sa 360 WPM uz 97,23% tačnosti, postignutih na skupu Nacionalnog udruženja sudskih zapisničara u Hjustonu 30. jula 2004.

To je izuzetan rekord, ali jedan akord na stenotipu proizvodi mnogo karaktera odjednom, pa se njegov WPM ne može porediti sa tastaturom.

Svetska prvenstva Interstena

Glavno međunarodno takmičenje u kucanju organizuje Intersteno, Međunarodna federacija za obradu informacija i komunikacija, čiji kongresi sežu do 1887. Pedeset četvrti kongres, u Katovicama u julu 2024, održao je svetska prvenstva u izradi teksta, ispravljanju teksta, obradi teksta, audio-transkripciji i beleženju govora.

Izrada teksta je disciplina najbliža testu kucanja, a njena pravila pokazuju šta znači održana brzina. Takmičari kucaju sa odštampanog primerka 30 minuta. Svaka greška košta 100 kaznenih poena, procenat grešaka ne sme preći 0,25%, a seniorima treba najmanje 360 karaktera u minutu, ili 72 WPM, samo da bi bili rangirani.

Dva rezultata pokazuju nivo. U Katovicama je hrvatska takmičarka Andrea Wawrzynek osvojila treće mesto u izradi teksta sa 718,8 karaktera u minutu, što je hrvatski nacionalni rekord, kako je preneo hrvatski časopis Daktilosfera. To je oko 144 WPM održanih pola sata na neviđenom tekstu. Češki portal Novinky je 2011. izvestio da je Luboš Beran, tada star 18 godina, osvojio zlato u disciplini prepisivanja od 30 minuta u Parizu sa zvaničnih 596 udaraca u minutu, posle odbitka sudija od 100 udaraca za svaku grešku. Isti članak navodi da je sa 16 godina jednom otkucao preko 1.000 udaraca u minutu u kratkom odseku, sa greškama.

Ako se udarac računa kao jedan karakter, to je oko 200 WPM u naletu naspram oko 119 WPM kao zvaničnog rezultata za 30 minuta: razlika između sprinta i prvenstva, kod jedne iste osobe.

Takmičarske trke

Trke u kucanju jedan na jedan su drugi javni format. Ultimate Typing Championship pokrenuo je proizvođač tastatura Das Keyboard. Na njegovom prvom finalu, na festivalu SXSW u Ostinu u martu 2010, Sean Wrona je pobedio Natea Bowena u trkama brzinama od 163 i 124 WPM. U izdanju iz 2020, o kom je izvestila južnoafrička tehnološka publikacija Gadget, sedamnaestogodišnji Anthony Ermolin pobedio je Wronu, sa najvećom brzinom u trci od 210,40 WPM i prosekom od 180,88 kroz finale.

Brzine u trkama i rezultati na prvenstvima nisu uporedivi. Trka je kratak sprint jedan na jedan na jednom odlomku, dok izrada teksta na Interstenu traje 30 minuta i skupo naplaćuje svaku grešku.

Sprint naspram održane brzine: zašto su tvrdnje o 300+ WPM kratki naleti

Vikipedijin članak o rečima u minutu kaže to jasno: neki daktilografi su održali brzine preko 300 WPM na testu od 15 sekundi sa jednostavnim engleskim rečima.

Test od 15 sekundi na više načina ide naruku najboljem mogućem rezultatu:

• Pri 300 WPM, 15 sekundi je 75 reči, oko 375 karaktera. Jedno spoticanje je veliki deo testa, ali je i niz bez spoticanja dovoljno kratak da se dogodi slučajno.
• Reči su jednostavne i česte, pa ima malo toga za čitanje i ničeg nepoznatog.
• Umor nema vremena da se pojavi, a baš to proverava disciplina od 30 minuta kao što je ona na Interstenu.
• Rekord je najbolji od mnogo pokušaja. Neko ko stotine puta uradi kratak test objaviće onaj koji mu je najbolje ispao.

I računica pokazuje koliko je to ekstremno. Brzina od 300 WPM je 25 karaktera u sekundi, u proseku jedan na svakih 40 milisekundi. U najvećoj studiji običnih daktilografa, koju su 2018. sproveli Dhakal i saradnici, prosečan razmak između pritisaka bio je oko 239 milisekundi. Brzine poput 300 oslanjaju se na pritiskanje sledećeg tastera pre nego što se prethodni pusti: ista studija je utvrdila da je prosečan dobrovoljac to radio kod 25% pritisaka, a brzi daktilografi kod 40 do 70%.

Ništa od ovoga ne čini nalet od 300 WPM lažnim. Čini ga sprinterskim rekordom koji treba porediti sa drugim rezultatima od 15 sekundi, a ne sa testom od pet minuta.

Kako postupamo sa veoma brzim rezultatima

Naši testovi moraju da traju najmanje 15 sekundi ili 10 reči da bi se računali. Svaki mereni rezultat iznad 130 WPM koji uz to pokazuje neobičan ritam čuva se i prikazuje ti se, ali ostaje van javnih rang-lista dok ne prođeš ponovljeni test. To je oko dva i po puta više od proseka od 51,56 WPM u Dhakalovoj studiji, a svako ko zaista kuca toliko brzo može to da uradi dvaput. Tekst o sprečavanju varanja sadrži sva pravila.

Ako želiš da vidiš svoje sprinterske i održane brojeve jedne pored drugih, uradi test od 30 sekundi i test od 5 minuta istog dana. Razlika je normalna; tekst zašto se tvoj WPM razlikuje od sajta do sajta objašnjava kako dužina testa pomera broj, a tekst koja je brzina kucanja dobra stavlja tvoj rezultat u kontekst.

Česta pitanja

Ko je najbrži daktilograf na svetu?

Niko nema aktuelan, proveren rekord u kucanju na tastaturi na smislenoj dužini. Ginis navodi Stellu Pajunas sa 216 WPM za jedan minut 1946. Barbara Blackburn i njenih 150 WPM tokom 50 minuta bili su upisani, ali nikad testirani.

Da li je iko otkucao 500 WPM?

Ne na tastaturi, koliko pokazuje ijedan rekord. Najveći Ginisov broj koji smo našli je 360 WPM, na stenotipu. Brzina od 500 WPM značila bi jedan pritisak na svakih 24 milisekunde.

Da li je moguće kucati 200 WPM?

Jeste, u kratkim naletima. Pajunas je otkucala 216 reči za jedan minut, a pobednik Ultimate Typing Championshipa 2020. dostigao je 210,40 WPM u trci. Na 30 minuta rezultati sa prvenstava su znatno ispod toga.

Ko je najbrži daktilograf u Indiji?

Ginis navodi Kunala Jatava iz Oraija u Utar Pradešu kao najbržeg u kucanju abecede, sa 3,17 sekundi 2026. Nismo našli proveren indijski rekord u kucanju rečenica na zadatoj dužini.

Koji je svetski rekord u brzini kucanja u WPM?

Za jedan minut na pisaćoj mašini, 216 WPM (Pajunas, 1946). Za onlajn testove od 15 sekundi prijavljeni su rezultati preko 300 WPM na jednostavnim rečima, a nijedan koji je sertifikovao Ginis nismo našli.